U fabrici planirano održavanje nije luksuz, nego obaveza. Brine da mašine i oprema iz dana u dan rade optimalno.
Kada se dosledno sprovodi, fabrika ima manje zastoja i manje neočekivanih kvarova, a proizvodnja ide po planu.
Ako se pitate „šta je zapravo planirano održavanje?" i „kako stvarno štedi vreme i novac?", ovaj tekst je za vas.
U nastavku objašnjavamo o čemu se radi, po čemu se razlikuje od unapred planiranog održavanja, koje koristi donosi i kako se računa Scheduled Maintenance Critical Percent (SMCP). Krećemo.
Šta tačno znači planirano održavanje? Pojam ima dve strane: vreme i radove na održavanju.
Sa strane vremena: kada se posao radi i ko ga radi. Može da se obavlja u fiksnim intervalima ili ad hoc, kada se pojavi pojedinačni radni nalog.
Sa strane održavanja: svi servisni i remontni radovi na mašinama i opremi. Sve ide po jasnom rasporedu, koji svaka fabrika definiše za sebe.
Planirano održavanje i unapred planirano održavanje se često smatraju istom stvari. U praksi razlike postoje i nisu male.
Unapred planirano održavanje se prvenstveno bavi materijalima i procedurama potrebnim za servis i popravku mašina.
Planirano održavanje se bavi ljudima i vremenom, ko radi koju intervenciju i u kom trenutku.
U stvarnosti se ova dva pristupa ispreplet jedan sa drugim. Dobar plan bez rasporeda ne radi, a raspored bez plana isto.
Kao ključan deo održavanja, popravki i pogona (MRO) u proizvodnji, planirano održavanje donosi nekoliko konkretnih koristi.
Odakle se kreće? Kratak primer: u fabrici sa HVAC sistemima (grejanje, ventilacija, klimatizacija), šef održavanja zna da se ovi sistemi moraju održavati po preciznom ciklusu. Zato u CMMS-u kreira ponavljajući zadatak i dodeljuje ga tehničaru za određeni dan i sat.
Tehničar može, recimo, da promeni ili očisti filtere, očisti vazdušne kanale, podmaže pojedine delove ili obavi druge zadatke vezane za HVAC sistem.
Drugi primeri iz pogona: radni nalozi za određen tip održavanja koji tehničari rade na različitim mašinama, transporterima, pokretnoj opremi i drugim sredstvima na proizvodnoj liniji. Raspored uvek prati realan režim rada mašine i prioritete smene.
SMCP pokazuje koliko je planirani zadatak postao kritičan. Što je procenat veći, hitnije ga treba odraditi.
Formula je jednostavna:
SMCP = ((Dani kašnjenja + Interval zadatka) ÷ Interval zadatka) × 100
Primer: zadatak sa intervalom od 30 dana, kasni 15 dana. SMCP = ((15 + 30) ÷ 30) × 100 = 150 %. Preko 100 % znači da je zadatak prešao rok i mora biti prioritet.
U CMMS-u kao što je Fabrico ovaj proračun ide automatski. Radni nalozi se sortiraju po kritičnosti, pa tim počinje smenu sa pravim prioritetima.
Fabrico je moderna CMMS + OEE platforma za evropske proizvođače. Pomaže timovima da planiraju i prate celokupno održavanje sa jednog mesta, bez Excel tabela i papirnatog dnevnika.
U Fabricu pravite ponavljajuće radne naloge, podešavate intervale po vremenu ili motosatima, vidite SMCP u realnom vremenu i dodeljujete zadatke pravim tehničarima. CMMS javlja kada se rok približava i čuva potpunu istoriju svake intervencije.
Za fabrike koje žele i da mere OEE, Fabrico ima integrisan OEE modul, uključujući OEE bazu na računarskom vidu, koji ne zahteva PLC priključak. Rezultat: manje zastoja, mašine koje traju duže i pouzdan plan proizvodnje.
Značaj planiranog održavanja je teško preceniti. Ono odlučuje koji tehničar dobija koji servisni ili remontni zadatak i u kom periodu.
Ako želite da prestanete da se oslanjate na zastarele metode za izračunavanje i prioritizaciju zadataka održavanja, razmislite o uvođenju CMMS rešenja u fabrici. Rezultat: viša operativna efikasnost i niži nepotrebni troškovi održavanja.
Zakažite sastanak KSNUMKS-to-KSNUMKS sa našim stručnjacima ili se direktno upišite u naš besplatni plan.
Nije potrebna kreditna kartica!
Login
Blog
